~ ~ ~

O,koliko Te ljubim
 da pomisao da ću
jednom da Te izgubim
u meni okean tuge stvara
 i istog časa mogla bih
potoke suza da iz sebe izlijem,
 dah da zadržim, pa da se ubijem,
sebe o pod da bapnem, pa da se razbijem.

Sreća je, ipak,
 da Ti otkucaje srca čujem,
 da u njima još uvek stanujem,
 da tečem venama Tvojim
i da sa imenom mojim
na usnama svojim
 u san se uvlačiš ~ lako…
I tu, eto, postojim!