Sam si...

Koračaš ulicom senki
koje se igraju
stranicama prošlosti.
Drumovi razvlače
tvoje misli
kao testo,
senke ih kovitlaju
poput vira
i raznose kao
prhnuti maslačak.

Ko je – Ona ¿

Opet se
Posejdon zaigrao.
Od talasa i
morske pene,
nju, u najlepšu
plavu obojio
i kao paperje
lepršavu,
na obalu je,
kamenu,
njemu podario.

Fantasie impromptu

Već se dovoljno znamo
da bismo govorili.
Ćutimo.

1-2-3

1.

Suza

Ti ne moraš ništa da kažeš.
Dovoljno je da zažmurim i da te osetim.

Na daljinu.

Imitacija

Rasplamsao se ukus imitacije oko mene.
Migracija se ne da tako lako. Opire se kontroli.
Kreću se po meni senke od ljudi.
Jedni odlaze, drugi se vraćaju.
Ipak, beskonačnost gluposti uporno se bori na putu.
Stiže me. O okovratnik mi kači etiketu.
Traži mi da je naučim.
Hoće da je sledim. Slepo!
Besno trgam etiketu.
Bacam je.

Gde sam?

Trag

Šuma je bila gusta i vrletna. Samo joj je senka prešla
preko njegove noge i on je znao da mora da je prati. Nije
bilo teško. Ostavljala je tragove svuda, a on ih je
nalazio, mirisao i sakupljao. Uredno ih je lepio u spomenar,

Priča

Miris zrelog maslinjaka u vazduhu.
Nebo otvoreno. Beskrajno.

Damnatio ad bestias

Još pucketaju uništeni životi na zgarištima okolnih brežuljaka. Ludovao je plamen, proždirući sve,  a sad se lagano nasladjuje glockajući ostatke. Miris paljevine, dima, sprženih i ugljenisanih tela životinja širi se gradom.

Pod sjajem zvezda

Upali mi fenjere u očima
U samo našim i našim noćima
Obasjaj me bojma duge
rasteraj nagomilane tuge
     pod sjajem zvezda tih noći …

S vremenom

... Kupatilo je bilo skromno, samo sa tuš kabinom, malim lavaboom i ogledalom u
kome je uvek mogao da se vidi ceo. Ćoškovi su već počeli da žute, a aluminijumski
prah da puca i da se kruni. Nije imao želju da ga menja. Zapravo se bojao da neko
drugo, novo, neće imati tu moć. Kad god bi uradio nešto loše odlazio bi u baš to
kupatilo i dugo se tuširao. Onda bi stao pred ogledalo, kratko se pomolio i...
Zablistali bi obrazi i zacrveneli se pogledi. Dah oprosta prolazio ga je kao
slatka jeza i on bi ponovo bio spreman.

Jutro

Nebo se razbudjuje. List se smežurao od hladnoće.
Meni je toplo od mirisa jutarnje kafe i njegovog
pogleda. Traži svoje, ali zna da čeka. Crna pufna

As time goes by...

Bio je mekan.
Ni malo klaustrofobičan.

***

Uhvatim poneku reč.
Obmotam je oko misli.
Zavežem u čvor uspomene.
Patosiram o stvarnost.

DaLi ? prolazi ¿