Ko je – Ona ¿

Opet se
Posejdon zaigrao.
Od talasa i
morske pene,
nju, u najlepšu
plavu obojio
i kao paperje
lepršavu,
na obalu je,
kamenu,
njemu podario.
Gleda je. Želi
i ruku pruža
dok se pita:
Ko je – Ona?
Sirena, nimfa?
Il’ muza samo?
I… čija je,
ta žena lepa?
U snu, dakako,
svačija!
Ali na javi?!
Da l’ samo njegova,
muza od talasa
i morske pene
vetrom monsuskim
na kamen položena.
I…
rado bi je osetio
al’ mu se prsti
u njoj gube
dok boje nežne
platno ljube
baš kako bi
on nju hteo…