Poezija ¿

Znam Ti proroka
Branka!
!i kud baš meni
poezija da se desi?
Neću više ni
P od poezije da čujem!

Izmešala se
u osnovi
baza sa kiselinom
pa mi noge izjela
i sad mi smrdi… smrdi… smrdi…
na trulo
duboko grlo
i grgori…
kaže razdvaja kiselinu
od baze
i pravi proze taze…
hih!
u daljini čujem ženski glas..
viče
Friško, friško…
zorom ubrano, rosom oprano…
zavrti u bubnju
na 1000 obrtaja u minuti
i smuti… još malo!
?Malo je bilo?
Hoćemo josš!
Hoćemo još!
Hoćemo još!
Daj mi taj groš,
pa da palim…
!A u glavi buka!
Izmešale se
Margarite i
Perdite i
Aglaje i
Sudjaje i
po/neki
idiot,
kreten,
šta li je…

Znam Ti proroka
Branka!
!i kud baš meni
poezija da se desi?
Neću više ni
P od poezije da čujem!

Oblak

Šuma šumi uz planinu,
šalje pesmu u visinu.
Njom doziva oblak lak
da napoji njen stomak.

Oblaku se malo stuži
jer bi s'vetrom da se druži,
da luduje ceo dan
i nebeski slika san.

Naljuti se vetar jak
pa ukoči taj oblak
i prstom mu on zapreti
da im šumu ne remeti.

Zaplače se oblak jako
i napoji šumu lako,
pa nastavi da se igra
po tom nebu kao čigra.

Subota

13 je glava petkom hranila.
13 je glava petkom branila.
13 je glava petkom pojila.
13 je glava petkom rojila
oko sebe.

14-ta joj glava
glave došla
u subotu.

Igra pogleda

Dvo gled bez dvo gleeda

~ Hajde da se igramo: pogleda.
- Hajde.
~ Tvoj neka bude ledeno mazan, a moj vatreno prazan.
- Ne može!
~ A kako može?
- Žmureći. Ooovaaako.

I onda je ljubio dok i poslednju prazninu nije ispunio ledenim kockicama vatre.

- Hoćeš još da se igramo: pogleda.
~ Neću. Daaj… ljubi me još malo.

„A ljubav ne traži ništa“

Opraštam ti
sve reči izrasle na vrbi ljubavi,
sve tačke i zareze
okačene po mojim ogolelim brezama,
sva ludila
kojima stremiš ka ljubomornom nebu,
sve izdaje
koje plutaju po beskrajnoj pučini samoće.

Oslobađam te
svih trebanja i
svih moranja,
svih zakletvi i
svih obećanja
datih na brzinu i
odlazim, voleći te,
baš onako kako
ljubav traži…

"A ljubav ne traži ništa" - stihovi pesme "Tumačenje ljubavi" K. Sandberga