Rekla je da je spremna za promenu.
Rekla je da i ja moram biti spreman.
U sobu sam ušao kao da mi je prvi put.
Delovala je prostranije i sterilno.
Valjda zbog beline zidova, nameštaja i
tog vakuuma koji sam osetio u trenutku.
Jedino se miris borio protiv novog talasa.
Bio je jak. I previše. Mirišljavi stapić
sandalovine slao je dimne signale – Beži!
ali ja sam slabo video. i jos slabije čitao.
ovih dana.
U ćošku lampa. Mala. Svetlost usmerena ka bojama života. u nedostatku života.
Zvuci daljine dozivali su me sa stola na kojem je bila postavljena minijaturna kopija slapova reke Krke.
Ona? Delovala je isto. S lica. Masku sam pravdao novim virusom AH1N1. Naličje je bilo nedostupno u ovom trenutku. Znam samo da sam osećao silu teže kreveta i… nje! ali sam samo stajao i čekao. Nju i njen prvi korak.
~Hoćeš žvaku? Imam viška jednu u ustima. rekla je dok me je gurala da sednem. Opkoračila me je i lagano pomilovala prstom po obrazu.
Spontano sam zažmurio.
~Ne, rekla je. Otvori oči. Hoću da me gledaš dok je dajem.
Otvorio sam oči. Skinula je masku. Na vrh jezika stavila je svoju omiljenu, winterfresh. Ali… Ali… jezik!!! Bio je iscrtan, išaran, obojen, tetoviran…
~Dalje ćes morati sam, rekla je. A hoću tetovažu po celom telu.
I spolja i iznutra – aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa…………………….
Ipak je ona moja!
PS priča je inspirisana prilozenom fotografijom jezičke tetovaže i svaka sličnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima je namerno slučajna:)
Rekla je da i ja moram biti spreman.
U sobu sam ušao kao da mi je prvi put.
Delovala je prostranije i sterilno.
Valjda zbog beline zidova, nameštaja i
tog vakuuma koji sam osetio u trenutku.
Jedino se miris borio protiv novog talasa.
Bio je jak. I previše. Mirišljavi stapić
sandalovine slao je dimne signale – Beži!
ali ja sam slabo video. i jos slabije čitao.
ovih dana.
U ćošku lampa. Mala. Svetlost usmerena ka bojama života. u nedostatku života.
Zvuci daljine dozivali su me sa stola na kojem je bila postavljena minijaturna kopija slapova reke Krke.
Ona? Delovala je isto. S lica. Masku sam pravdao novim virusom AH1N1. Naličje je bilo nedostupno u ovom trenutku. Znam samo da sam osećao silu teže kreveta i… nje! ali sam samo stajao i čekao. Nju i njen prvi korak.
~Hoćeš žvaku? Imam viška jednu u ustima. rekla je dok me je gurala da sednem. Opkoračila me je i lagano pomilovala prstom po obrazu.
Spontano sam zažmurio.
~Ne, rekla je. Otvori oči. Hoću da me gledaš dok je dajem.
Otvorio sam oči. Skinula je masku. Na vrh jezika stavila je svoju omiljenu, winterfresh. Ali… Ali… jezik!!! Bio je iscrtan, išaran, obojen, tetoviran…
~Dalje ćes morati sam, rekla je. A hoću tetovažu po celom telu.
I spolja i iznutra – aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa…………………….
Ipak je ona moja!
PS priča je inspirisana prilozenom fotografijom jezičke tetovaže i svaka sličnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima je namerno slučajna:)
Pre 15 minuta bili drugari mog starijeg sina da igraju sony. Sa pojedinima sam pričao o tetovažama. Ja sam ih upitao da li znaju kakve će tetovaže da budu za jedno 10-15 godina. Oni me pogledaše zbunjeno a ja im odgovorih. Biće pokretne. Kao kad gledate crtani film. Tetovirani likovi, čudovišta, predmeti će se pomerati...
ОдговориИзбриши@ Exxx
ОдговориИзбришиheheee... samo nam jos fale fercerajuci tatui po telu:)))
Ne volem i ove smrznute, a kamoli te u najavi:)))