"Najviše pamtimo ono što se nikada nije dogodilo." K.R.Safon

среда, 17. август 2011.

Četiri vetra...

Mislim da je bilo baš te godine.
Stanovali smo kod
četiri vetra.
Jeli žitarice i glockali
sopstvene kolenice
u saftu od snova.
Plivali smo samo do bova
u potoku ledenog rova
što smo iskopali za nas.
Kako smo voleli te vetrove
što su nas nosili
sa oblaka do zvezda,
sa potoka do gnezda,
sa istine sto ćuti
do laži koja se ljuti
jer bi da kaže istinu svoju.
I ništa ti nisi pogrešno uradio.
Pešcani sat je za sve kriv.
Omamio nas tesnac kroz koji šušti
i vreme ljušti – sa tela naših.
Sad znam, dok ističe taj pesak
iz očiju mojih – da sve prolazi!
Samo se pitam…
Zašto još uvek osećam?

 

  
Wind by Steven N. Meyers 

4 коментара:

  1. Svidjam :) Puštaš da lagano (is)teče pesma od peska i vetra, iza kojih ostaju seta i gorčina...

    ОдговориИзбриши
  2. @ emo_serpica

    Volem da ti se... to:)))

    kasnim danas... ccc!
    sad ćem nešta sasvom drugojačije:)))

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...