Eksplodirala mi hrabrost
na vrhu lastinog repa.
Razbijam dan i
razbacujem sitnice.
Kriva linija usta
menja pravce prostiranja.
Obogaljena suza je ljubi.
Snagom tuge njeni krajevi padaju.
Vetar im razvlači suprotnosti
dok ne postignu ravnotežu
ravnodušnosti i praznine,
sve do preokreta, do: „Neću!“
na vrhu lastinog repa.
Razbijam dan i
razbacujem sitnice.
Kriva linija usta
menja pravce prostiranja.
Obogaljena suza je ljubi.
Snagom tuge njeni krajevi padaju.
Vetar im razvlači suprotnosti
dok ne postignu ravnotežu
ravnodušnosti i praznine,
sve do preokreta, do: „Neću!“
„Ništa!“ „Više!“ nije isto.
To nisam ja. Voštana je
kriva linija osmeha.
Daj! Probudi me!
To, zaista, nisam ja!
To je samo refleksija sna
preslikana u stvarnost.
To nisam ja. Voštana je
kriva linija osmeha.
Daj! Probudi me!
To, zaista, nisam ja!
To je samo refleksija sna
preslikana u stvarnost.
"Vetar im razvlači suprotnosti
ОдговориИзбришиdok ne postignu ravnotežu
ravnodušnosti i praznine"
Dopada mi se, na kraju je snažno. :)
Mnoge svoje priče, pesme, postove sam sanjao. Samo se probudim u sred noći i znam o čemu treba da pišem. I odmah bi ustao iz kreveta otišao do kompa, napisao tekst iz momenta ili samo napravio koncept da sutra dan ne bih zaboravio šta sam sanjao...
ОдговориИзбришиSjajna! pesma sa odličnom završnicom.
ОдговориИзбриши@ David Vektor
ОдговориИзбришиHvala, Davide:)
@ Exxx
ОдговориИзбришиZnam tacno o cemu govoris:)
Kazu da tako rade mnogi. Mene dodje inspiracija obicno u jutro, na prazan stomak i umivene oci:)))
@ emo_serpica
ОдговориИзбришиHvala, od srca:)