Neobavezna priča

Stvarno ne vredi da ti objašnjavam uzroke,
ali…
Odlučim pre par dana da slikam. Neobavezno…
Nije to loše, s vremena na vreme, mada ja nisam odavno
(slobodno čitaj -nikada, jer su mi obično, čak i u
osnovnoj – slikali tata i sestra kad je htela, a obično je-ni:-)
Elem…
razmišljam o tehnici…
Ul-je (ovo razdvojeno da bi se svako slovo
izgovorilo posebno ( l kao l i j kao j… nikako lj)
Odem do delta maxija… moraju da imaju neko – to ul-je.
Golema je to piljarnica.
I imaju. Pozamasnu zbirku raznog pazarim…

E sad… platno.
Bilo mi žao onog babinog, ručno tkanog na razboju
pre nekih osamdesetak godina, pa
se odlucim za tepsiju. Imam neku, boje banane – sveže,
da ne reknem boje slonove kosti (nama ovdi više prijaju banane).

Uh…
komplikujem…
Znam…
A kad bi znala da je uzrok svega još mnogo komplikovaniji…

Uzmem kičicu… veličina… 132… ona za nanošenje
rumenila na obraze – ti ćeš znati, ja ne znam. Ne koristim.
I krenem.
Tema slobodna
Umočim u suncokret…
prozračno
Umočim u olivu – šta reći… prozračno…
Zamisli,
samo od bundevinog tragovi ostaju…
Valjda veštičija posla…
crno, pa crno…
teško…

Nego…
smisao ti nedostaje… Nema ga…
Neobavezna priča , al’ skroz…