U proredu

u proredu
izmedju zvukova stvarnosti
osluškujem dozivanje
iznemoglih

sprženim dlanovima
starac je dodirnuo misao
i ivicama usahlih usana
rasparao je pogled

jedan uvojak
lakomisleno se zaigrao
rasterujući prašinu
sa oroza

pucnjem u futuru
prezent je odskakutao
ostavljajući na cedilu
ono što se nije dogodilo

u proredu
izmedju iznemoglih
i dalje osluškujem dozivanje
zvukova stvarnosti...

Dobro jutro

Ko smo to "Mi" ?!
Sa svim svojim ja
i dalje sedim
ispred ogledala
(u koje neću ući)
i ćutećim razgovorom
razbijam talase
(na komade)
o hridi, što se
sve daljim čine
u protoku uspomena.
Osmehom označavam sebe
koju sam pronašla,
a davno zaboravila,
zapustila i izgubila
u ćošku tegle pekmeza
od slasnih šipaka.
Dovlačim je sa nekoliko
pruženih pipaka
i želim: "Dobro jutro".

Sfinga

Samo kroz istoriju
čujem korake tvoje
kako putuju
put piramide.
Teški su i tromi.
Spori i uspavljujući.

Sfinga te posmatra.
Hrani te olujom
vetrova peščanih.
Miluje te dodirima
bljeskova zvezdanih.
Svira ti na panovoj fruli
pesmu o ljubavi.

I…
Leči te, kaao,
dok te balsamuje
lažljivim pogledom.
Otežava ti – odlazak
do večnog konačišta
u kojem će te voleti
bezbolno i trajno
s pesmom u prozi
kako samo ona zna.

Side View of the Great Sphinx, Pyramids of Geezeh

http://www.petrafineart.net/egypt.html

Ona & On

ONA

Još samo po
putevima makadamskim
korake tvoje čujem
kako odjekuju
u praznom prostoru
kosmosa što ga
za nama ostavismo
da traje,
u već razredjenom
bolu koji nikad,
ali baš nikad
nestati neće,
jer su tragovi
njegovi neuništivi,
u spokojstvu večnosti
koji je duga u
 irisu zaključala.

ON

Dozvoli mi da
samo još
par stihova
u trepavice tvoje
upletem vrhovima
prstiju mojih
i da ti u irise
još tri preostale
zvezdice nalepim,
pa kad zablistas
od tih stihova,
od tih zvezdica,
da mi umornu,
dušu pesničku
ogreješ i nadu
joj, makar za taj
bljesak oka ~ vratiš.

Ručni rad

Ispleti
kraj tople peći
san o sreći.

Pa ga na noge
posle navuci
da te greje.

I…
ne skidaj ga
nikada.

Jednostavno…
živi ga.

Tuga

U neproziru ledene kocke
ogledam biće svoje
i vidim sve one boje
koje me gase.

Sivo mi lice u grču
ruke bi da prave srču
a srce kao u vrču
odzvanja ritmom svojim.

Crno mi u glavi stenje
po telu oštrim kamenjem
kao da me neko gadja.

Misao reži i kolje
dosadna kao zolje
i stvara tugu u meni.

Da mi je vreme da vratim
da rečju jednom platim
sve što sam reći htela…

Zagrli me, ljubavi, jače
jer moja duša sad plače.
Sutra će biti bolje!

PS Danas bih joj čestitala 66-ti rodjendan... 
a mi ćemo, za dvanaest dana obeležiti drugu godinu njenog smrtovdana...
Nedostaješ... majko!

Taaako…

Ukazom lorda od istine
odlučeno je:
Više nećemo gajiti careve…
Šta će nam, kad su lažljivi…
A i pričaju previše,
uglavnom na početku…
Posle se povuku i
uživaju u sopstvenom ego-tripu…
Neka ih…
Ali…
U našoj bašti više ne…
Šta će nam kad su lažljivi…

I…
Ne mogu da verujem!
Uopšte ne korste znake interpunkcije.
Mislim…
Iako koriste, oni su
baš nepravilno upotrebljeni.
Ko još stavlja i tačku i zarez…
Samo carevi…
Oni koje više nećemo gajiti…
u našoj bašti…
Jer su lazljivi…

Mada…
Ni princeze nisu kao nekad što su bile…
I one laaažuuu.,.,.,.,.,…..,,,,,
Postoji mogućnost da i njih ukinemo.
Ukazom, naravno…
I one se slabo snalaze sa tim…
Znacima interpunkcije…

Jedino baštovani, kad svrate…
nešto se trude… kaaaooooooo…
I…
Gde su ti baštovani, moliću…

Vreme je
ili za prolećnu žetvu…
ili za prolećnu setvu…

Jeffrey Harris - Work Zoom: ABSTRACT # 40 King And Queen Of Light

Zašto

Zašto po nebu opet oreš i brazde stvaraš?
Hoćeš li kišu da poseješ, pa kada nikne
da mi lice umije i suze sakrije ~ od njega.

Jednom

Tek na trenutak
osetim tvoj pogled
uglavljen iza okuke
zajedničkih težnji.

Proždiremo stvarnost
halapljivim dodirima reči
puštenih niz vetar
boje zrelog cvrčka.

Jednom ćemo se pronaći
usnuli pod strehom
zajedničkog doma

u snu našem
davno naslikanom.

Razliv

Jutro je.
Zvuk samoće
prozvao je
stvarnost.
Osluškuje ga.
Otvara oči.
Traga za slikom.
U snu daleka -
istina se probudila
tik pored nje.
Prodire u san
kojem odvlači pažnju.
Razlaže ga i zatvara
kao školjka u kojoj
se krije crni biser.
Redak dar -
i školjke i istine.
Ona - pruža ruku.
Dodiruje prazninu
iscrtavajući
konture slike
koja se kao
mastilo
razliva po sećanju.

Deca...

Detinjstvo bi trebalo da ima
epitet bezbrižnog,
da miriše na snažan zagrljaj
minimum njih četvoro
i da narasta kao sveže
podmešen hleb bakin.

Detinjstvo bi trebalo da ima
večiti osmeh,
da iskricama sjaji oko,
da boji duginim bojama staze
kojima mali ljudi hode.

Trebalo bi… kažem…
Ali nije… često…
I to je, zaista, tužno.
Jer, deca nikad, ali baš nikad
nisu kriva, a uvek pate.

Ljubav...

Ljubav nije
u kavezu ptica,
 ali, ljubav nije
ni grabljivica
što nebom kruži.

Ljubav je…
kada u životu u dvoje
svoji budemo oboje ~ a jedno!

^^ ^^

stojim na bezbednoj udaljenosti od sećanja
na prozorima uspomene osvanulo inje
ledeni vetar raspršuje osmehe u kojima lebdi
pokušvam da dozovem uspavanu emociju
klizi mi niz poruku okačenu na izmaglici
računam na razum obećan iskustvom
truli mi znamenje na osušenom drveću
eksplozija samoće urušava mi nameru
haotično gledam niz sebe daleku
reči se spuštaju u raku da vaskrsnu
a vreme uporno drema na časovniku

Tragač

Jednu me
tragač
zatekao
pa me razlistao
i svu mene
u sopstvenom
traganju za sobom
na slojeve
vajarskim dletom
po svojoj meri
isklesao
da se nikada više
ne nadjem kao jedna.

Valery Moguchy Searching

Poezija ¿

Znam Ti proroka
Branka!
!i kud baš meni
poezija da se desi?
Neću više ni
P od poezije da čujem!

Izmešala se
u osnovi
baza sa kiselinom
pa mi noge izjela
i sad mi smrdi… smrdi… smrdi…
na trulo
duboko grlo
i grgori…
kaže razdvaja kiselinu
od baze
i pravi proze taze…
hih!
u daljini čujem ženski glas..
viče
Friško, friško…
zorom ubrano, rosom oprano…
zavrti u bubnju
na 1000 obrtaja u minuti
i smuti… još malo!
?Malo je bilo?
Hoćemo josš!
Hoćemo još!
Hoćemo još!
Daj mi taj groš,
pa da palim…
!A u glavi buka!
Izmešale se
Margarite i
Perdite i
Aglaje i
Sudjaje i
po/neki
idiot,
kreten,
šta li je…

Znam Ti proroka
Branka!
!i kud baš meni
poezija da se desi?
Neću više ni
P od poezije da čujem!

Oblak

Šuma šumi uz planinu,
šalje pesmu u visinu.
Njom doziva oblak lak
da napoji njen stomak.

Oblaku se malo stuži
jer bi s'vetrom da se druži,
da luduje ceo dan
i nebeski slika san.

Naljuti se vetar jak
pa ukoči taj oblak
i prstom mu on zapreti
da im šumu ne remeti.

Zaplače se oblak jako
i napoji šumu lako,
pa nastavi da se igra
po tom nebu kao čigra.

Subota

13 je glava petkom hranila.
13 je glava petkom branila.
13 je glava petkom pojila.
13 je glava petkom rojila
oko sebe.

14-ta joj glava
glave došla
u subotu.

Igra pogleda

Dvo gled bez dvo gleeda

~ Hajde da se igramo: pogleda.
- Hajde.
~ Tvoj neka bude ledeno mazan, a moj vatreno prazan.
- Ne može!
~ A kako može?
- Žmureći. Ooovaaako.

I onda je ljubio dok i poslednju prazninu nije ispunio ledenim kockicama vatre.

- Hoćeš još da se igramo: pogleda.
~ Neću. Daaj… ljubi me još malo.

„A ljubav ne traži ništa“

Opraštam ti
sve reči izrasle na vrbi ljubavi,
sve tačke i zareze
okačene po mojim ogolelim brezama,
sva ludila
kojima stremiš ka ljubomornom nebu,
sve izdaje
koje plutaju po beskrajnoj pučini samoće.

Oslobađam te
svih trebanja i
svih moranja,
svih zakletvi i
svih obećanja
datih na brzinu i
odlazim, voleći te,
baš onako kako
ljubav traži…

"A ljubav ne traži ništa" - stihovi pesme "Tumačenje ljubavi" K. Sandberga