Oblak

Šuma šumi uz planinu,
šalje pesmu u visinu.
Njom doziva oblak lak
da napoji njen stomak.

Oblaku se malo stuži
jer bi s'vetrom da se druži,
da luduje ceo dan
i nebeski slika san.

Naljuti se vetar jak
pa ukoči taj oblak
i prstom mu on zapreti
da im šumu ne remeti.

Zaplače se oblak jako
i napoji šumu lako,
pa nastavi da se igra
po tom nebu kao čigra.